Ćovdin

Ћовдин

Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Петровац на Млави
Становништво
Становништво (2011)	1066
Положај
Координате	44°15′07″N 21°26′34″E / 44.252°N 21.442833°E / 44.252; 21.442833
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	309 m
Ћовдин Ћовдин (Srbije)
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PT

Координате: 44° 15′ 07" СГШ, 21° 26′ 34" ИГД Ћовдин је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу 14 km јужно од Петровца. Према попису из 2002. било је 1066 становника (према попису из 1991. било је 1688 становника).

Село је збијеног типа округластог облика. Надморска висина села је 260 m. Око села се налазе висови: Лисичји врх (682 m) на истоку, Велики врх (670 m) на југоистоку, Ковијарац (561 m) на југу, Равни грабар (500 m) на југу и Таванчић (408 m) на југу. Село се налази на контакту Хомољских планина и Горње Млаве. Источно од села протиче Ћовдински поток. Површина атара износи 2927 ha. У атару се налази, по предању, лековит „извор Студена вода“, а у самом селу више извора од којих су најпознатији: Водица, Кучпарски извор, Слана и Коточка.

На брду Крилаш, налази се Ћопина градина која представља утврђено насеље гвозденог доба. Трагови римског пута видљиви су у Турским орницама. Веома је занимљива пећина у селу у којој је светиња Свете Петке, где се данас гради нова црква. Црква је копија манастира Грачанице и освештана је 2006. године.^[1]

Порекло становништва

Према пореклу ондашње становништво Ћовдина из 1903. године. Најстарији досељеници су из Старе Србије.

Демографија

Према неким тврдњама, становништво је српско, досељено из старе Србије, околине Сјенице, Тимочке крајине, Бугарске, Јабланице, Хомоља и Црне реке.

У насељу Ћовдин живи 843 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (44,1 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 343 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	1867	^[2]
1953.	1948
1961.	1977
1971.	1893
1981.	1789
1991.	1688	1297
2002.	1633	1066

Етнички састав према попису из 2002.^[3]
Срби	1.055	98,96%
Румуни	7	0,65%
Југословени	2	0,18%
непознато	1	0,09%

Становништво према полу и старости ^[4]


	м	ж
?	3	3
80+	21	25
75-79	25	34
70-74	58	70
65-69	35	52
60-64	30	42
55-59	31	21
50-54	33	34
45-49	34	31
40-44	20	17
35-39	34	24
30-34	23	26
25-29	27	27
20-24	18	21
15-19	32	33
10-14	45	45
5-9	20	24
0-4	29	19
просек	44.1	46.9

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	381	385	419	444	409	385	343

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	72	85	55	51	38	31	9	2	-	-	3.11

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	424	75	284	39	25	1
Женски	460	48	292	103	14	3

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	373	342	-	-	4	-	5	11	3	-
Женски	420	403	-	-	-	-	1	8	3	-
Оба	793	745	-	-	4	-	6	19	6	-
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	1	5	1	1	-	-	-	-
Женски	-	1	1	-	2	-	-	-	1
Оба	-	2	6	1	3	-	-	-	1

Сваке године, почев од 1993. одржава се регионални Фестивал дечјег народног стваралаштва "Крени коло да кренемо", са око 2000 посетилаца. Од 1940. до 1960. радио је мањи рудник лигнита „Ћовдин“.

Референце

↑ Ћовдин: Село тврде вере и за освајаче („Вечерње новости“, 30. март 2013)
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9