Četvoroelektronska tricentarska veza

Četvoroelektronska tricentarska veza je model koji se koristi za objašnjavanje postojanja pojedinih hipervalentnih molekula kao što su tetratomiska i heksatomska interhalogena jedinjenja, sumpor tetrafluorid, ksenon fluoridi, i bifluoridni jon.[1][2] Ona je takođe poznata kao Pimentel–Rundlov tricenterski model po radu koji je objavio Džordž C. Pimentel 1951. godine.[3] Taj rad je zasnovan na konceptima koje je ranije razvio Robert E. Rundl za elektron-deficijentno vezivanje.[4] Proširena verzija ovog modela se koristi za opisivanje cele klase hipervalentnih molekula, kao što su fosfor pentafluorid i sumpor heksafluorid, kao i multicenterskog pi-vezinja, na primer kod ozona i sumpor trioksida.

Reference

  1. ↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.  pp. 897.
  2. ↑ Weinhold, F.; Landis, C. Valency and bonding, Cambridge, 2005; pp. 275-306.
  3. ↑ Pimentel, G. C. The Bonding of Trihalide and Bifluoride Ions by the Molecular Orbital Method. J. Chem. Phys. 1951, 19, 446-448. DOI:10.1063/1.1748245
  4. ↑ Rundle, R. E. Electron Deficient Compounds. II. Relative Energies of "Half-Bonds". J. Chem. Phys 1949, 17, 671–675.}{doi|10.1063/1.1747367}}
  • p
  • r
  • u
Hemijske veze
Intramolekulske
("jake")
Kovalentne veze
Sigma (σ) • Pi (π) • Delta (δ) • Fi (φ)
Jednostruka veza • Dvostruka veza • Trostruka veza • Četvorostruka veza • Petostruka veza • Šestostruka veza
3c-2e • 3c-4e • 4c-2e
Agostička veza • Savijena veza • Dipolarna veza • π retrodonacija
Konjugacija • Hiperkonjugacija • Aromatičnost • Haptičnost • Antivezivanje
Katjonska-pi veza • Sona veza
Intermolekulske
("slabe")
Van der Valsova sila • Londonova disperziona sila • Mehanička veza • Halogena veza • Zlatofilnost • Interkalacija • Steking • Sile entropije • Hemijska polarnost
Napomena: najslabije jake veze nisu neophodno jače od najjačih slabih veza