Paralelepiped

Paralelepiped je bilo koja prizma kojoj su osnovice paralelogrami.

Sve se četiri prostorne dijagonale paralelepipeda sijeku u istoj točki, koja im je ujedno i polovište.

Najpoznatiji specijalni oblici paralelepipeda su kvadar (kojemu je osnovica pravokutnik) i kocka.

Zapremina paralelepipeda jednaka je apsolutnoj vrednosti mešovitog proizvoda vektora koji ga definišu (na slici a, b i c):

${\displaystyle V=\left|\det {\begin{bmatrix}a_{x}&a_{y}&a_{z}\\b_{x}&b_{y}&b_{z}\\c_{x}&c_{y}&c_{z}\\\end{bmatrix}}\right|=\left|a\right|\left|b\right|\left|c\right|\sin \theta \cos \alpha }$

Paralelepiped na Wikimedijinoj ostavi

Nedovršeni članak Paralelepiped je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.