Птолемеј I Сотер

Птолемеј I Сотер
Птолемеј I Сотер, биста из Лувра
Лични подаци
Датум рођења	367. п. н. е.
Место рођења	Александрија,
Датум смрти	283. п. н. е.
Место смрти	Александрија, Птолемејско краљевство
Породица
Супружник	Артакама, Таида, Евридика I, Береника I
Потомство	Птолемеј II Филаделф, Арсиноја II, Птолемеј Кераун, Мелеагер, Лисандра, Птолемеј
Родитељи	Лагус Арсиноја
Династија	Птолемејиди
Краљ Египта
Период	305. п. н. е.[1]-283. п. н. е.
Претходник	Александар IV
Наследник	Птолемеј II Филаделф

Птолемеј I Сотер (367. п. н. е.—283. п. н. е.) је био македонски грчки^[2] генерал Александра Македонског, који је основао династију Птолемејида. Владар је Египта (323. п. н. е.—283. п. н. е.), а краљ Египта је од 305. п. н. е.^[3] Оснивач је Александријске библиотеке.^[4]

Птоломеј I је био син Арсиноје Македонског од њеног мужа Лага или Филипа II Македонског, оца Александра. Међутим, ово последње је мало вероватно и може бити мит измишљен да би се прославила династија Птоломеја.^[5] Птоломеј је био један од Александрових најповерљивијих пратилаца и војних официра. Након Александрове смрти 323. п. н. е., Птоломеј је преузео његово тело док је било на путу да буде сахрањено у Македонији, и уместо тога га је сахранио у Мемфису, а касније пренето у Александрију у нову гробницу. Потом се придружио коалицији против Пердике, краљевског регента над Филипом III Македонским. Овај последњи је извршио инвазију на Египат, али су га његови официри убили 320. п. н. е., што је омогућило Птоломеју I да консолидује своју контролу над земљом. После низа ратова између Александрових наследника, Птоломеј је добио право на Јудеју у јужној Сирији, што је било спорно са сиријским краљем Селеуком I. Такође је преузео контролу над Кипром и Киренајком, од којих је последња стављена под контролу Птолемејевог посинка, Мага.

Младост и каријера

Антички Македонац,^[2][6][7][8] Птолемеј је рођен 367. п. н. е.^[9] Попут свих македонских племића, тврдио је да води порекло од Херакла, митолошког Грка, оснивача Аргијадске династије који је владао Македонијом у северној Грчкој. Птолемејова мајка је била Арсина од Македоније, и мада његов отац није познат, антички извори га различито описују било као сина Лага, македонског племића, или као нелегитимног сина Филипа II Македонски (мада је могуће да је та тврдња измишљена да би легитисало његово право да влада, као особа краљевске крви). Очинство потоњег, ако је истинито, учинио би Птолемеја полубратом Александра. Претпоставља се да је мит настао да би се величала Птолемејска династија. Фенеалошки ланци сачувани у бројним државним документима, наводе Птолемеја представљеног као директног крвног сродника краљева Аргеада. Сатир Перипатетик je пратио патрилинеарно наслеђе директно преко македонских краљева, уназад до Херакла.^[10]

Птоломеј је служио са Александром од његових првих похода и био је међу седам Александрових соматофилака (телохранитеља). Играо је главну улогу у каснијим кампањама у Авганистану и Индији.^[11] Он је учествовао у бици код Иса, командујући трупама на левом крилу под влашћу Пармениона. Касније је пратио Александра током његовог путовања у Пророчиште у оази Сива где је проглашен за Зевсовог сина.^[12] Птоломеј је имао своју прву самосталну команду током похода против побуњеног Беса кога су његови чувари ухватили и предали Птоломеју, који га је потом предао Александру на погубљење.^[13]

Александров пријатељ

Био је син македонског племића и Александров пријатељ још од детињства. Постаје један од највернијих генерала Александра Македонског и његов телохранитељ.

Са Александром је од првих похода, а у походима у Авганистану и Индији имао је значајну улогу.

Један од наследника (дијадоха)

Кад је умро Александар Македонски 323. п. н. е., за Птоломеја се каже да је подстакао насељавање царства у Вавилону. Поделом Вавилона, постављен је за сатрапа Египта, под номиналним краљевима Филипом III и новорођенчетом Александром IV; бивши сатрап, Грк Клеомен, остао је као његов заменик. Птоломеј је брзо кренуо, без овлашћења, да потчини Киренајку.^[11]

Главни регент царства Пердика почиње сумњати у Птолемејеве намере. По македонским обичајима, онај ко сахрани краља полаже право да му буде наследник. Вероватно зато што је желео да спречи Пердику, царског регента, да на овај начин оствари своје право, Птоломеј је уложио велике напоре у стицање тела Александра Великог. На самрти, Александар је пожелео да буде сахрањен у храму Зевса Амона у оази Сива у древној Либији уместо у краљевским гробницама Егаја у Македонији.^[14] Међутим, његови наследници, укључујући Пердику, уместо тога су покушали да сахране његово тело у Македонији. Крајем 322. п. н. е. или почетком 321. п. н. е., Александрово тело је било у Сирији, на путу за Македонију, када га је запленио Птоломеј I. Александрове остатке је донео назад у Египат, сахранивши их у Мемфису, али су касније пренети у Александрију, где је за њих је саграђена гробница.^[15]

Ствара се коалиција против Пердике, у којој су Антипатер, Антигона, Лизимах и Кратер, а Птолемеј им се придружује. Пердика врши инвазију Египта, али већ у првој бици доживљава пораз и губи 2.000 војника. Подређени официри убијају Пердику. Птолемеју нуде положај регента, што он одбија.^[16]

Нови регент Антипатер потврђује Птолемеју положај сатрапа у Египту. Њему је било битно да очува Египат као сигуран посед, а ако може да онда осигура контролу над околним подручјима: Кипром, јужном Сиријом са Јудејом и Киренаиком. Осваја Кипар 318. п. н. е.

Борбе против Антигона

Када је Антигон овладао великим делом Азије Птолемеј се удружује 315. п. н. е. са Лизимахом, Селеуком и Касандром против Антигона. Птолемеј губи Сирију. Повратио је Кипар под своју власт 313. п. н. е. У бици код Газе 312. п. н. е. Птолемеј и Селеук побеђују Антигоновог сина Деметрија Полиоркета. Птолемеј тиме осваја Сирију, али за неколико месеци је напушта када Деметрије Полиоркет побеђује Птолемејевог генерала. Успоставља се мир 311. п. н. е. У Македонији убијају сина Александра Македонског, Александра IV. Тиме сатрапија Египат остаје дефинитивно у Птолемејеву власништву.

Рат се наставља 310. п. н. е. Птолемеј осваја неке обалске градове Ликије и Карије од Антигона. У Грчкој осваја Коринт, Сикион и Мегару 308. п. н. е.

Деметрије Полиоркет напада Кипар 306. п. н. е. и побеђује Птолемејовог брата у бици код Саламине на Кипру 306. п. н. е. Птолемеј тиме губи Кипар.

Антигон неуспешно покушава са инвазијом Египта 306. п. н. е. После тога Птолемеј више не изводи походе против Антигона, сем велике помоћи, коју шаље опседнутом Родосу (305—304. п. н. е.). На Родосу одржавају свечаности, којима славе Птолемеја као Сотера ("спасиоца").

Поново се прави коалиција против Антигона 302. п. н. е. и Птолемеј улази у коалицију и врши инвазију Сирије, док је Антигон био заузет борбама са Лизимахом у Малој Азији. Кад је чуо да је Антигон победио у једној бици Птолемеј напушта Сирију. Али на вест да су Лизимах и Селеук победили и погубили Антигона у бици код Ипса 301. п. н. е., Птолемеј окупира Сирију по четврти пут.

После битке код Ипса

Други чланови коалиције против Антигона додељују Сирију Селеуку, а следећих сто година питање власти над Јудејом производило је сталне ратове Селеукида и Птолемејида. Птолемеј је изгубио оно што је имао у Грчкој, али поново заузима Кипар 295/294. п. н. е. Киренаику после неколико устанака подвргава око 300. п. н. е.

Последње године живота

Птолемеј абдицира 285. п. н. е. у корист Птолемеја II, једног од својих млађих синова. Његов најстарији син бежи код Лизимаха, па онда код Селеука.

Птолемеј Сотер умире 283. п. н. е. Оснивач је Александријске библиотеке 288. п. н. е. Он сам је писао историју Александрових ратовања, да би нагласио свој значај. Те књиге се нису сачувале.

Види још

• Дијадоси

Референце

Литература

Спољашње везе

Прото
династички
период

Доњи Египат	Хсекију Хају Тију Теш Нехеб Вазнер Мек Дју
Горњи Египат	Шкорпион I Ири-Хор Ка Краљ Шкорпион Нармер / Менес

Рани
династички
период

I династија	Нармер / Менес Хор-Аха Џер Џет Мернеит Ден Аџиб Семерхет Ка’а Снеферка Хорус-Ба
II династија	Хотепсехемуи Ранеб Нинечер Ба Нубнефер Хорус Са Венег Ваџенес Сенед Перибсен Сехемиб-Перенмат Неферкара I Неферкасокар Хуђефа I Хасехемви

Старо
краљевство

III династија	Небка Џосер Секемкет Санакт Каба Кахедјет Хуни
IV династија	Снефру Кеопс Џедеф Ре Кефрен Бихерис Микерен Шепсескаф Тамфтис
V династија	Усеркаф Сахуре Нефериркаре Какај Шепсескаре Иси Неферефре Ниусере Ини Менкаухор Кају Дједкаре Исеси Унис
VI династија	Тети Усеркаре Пепи I Меренре Немтијемсаф I Пепи II

Први
прелазни
период

VII и VIII династија	Неферкаре Неби Неферкаре Кхенду Неферкахор Неферкара Пеписнеб Неферкамин Ану Вадјакаре Какаре Иби
IX и X династија	Мерyибре Кхети Неферкаре III Небкауре Кхети Мерихатор Неферкаре IV Вахкаре Кхети Мерикаре
XI династија (само Теба)	Ментухотеп I Интеф I Интеф II Интеф III

Средње
краљевство

XI династија (цео Египат)	Ментухотеп II Ментухотеп III Ментухотеп IV
XII династија	Аменемхет I Сесострис II Аменемхет II Сесострис II Сесострис III Аменемхет III Аменемхет IV Собекнеферу
XIII династија	Сехемре Кхутави Собехотеп Сонбеф Нерикаре Сехемкаре Аменy Кемау Хотепибре Иуфни Аменемхет VI Семенкаре Небнуни Сехетепибре Севадјкаре Недјемибре Кханхре Собехотеп Ренсенеб Хор Сехемрехутави Кхабав Дједхеперев Себкаy Седјефакаре Вегаф Кхендјер Имyремесхав Сехетепкаре Интеф Сетх Мерибре Собехотеп III Неферхотеп I Сихатхор Собехотеп IV Мерхотепре Собехотеп Собехотеп VI Вахибре Ибиау Мернефере Аy Мерхотепре Ини Санхенре Севадјту Мерсехемре Инед Севадјкаре Хори Меркавре Собехотеп Мерсхепсесре Ини II Севахенре Сенебмиу Мерхепере Меркаре Севадјаре Ментухотеп Сехекенре Санхптахи
XIV династија	Јакбим Сехаенре Карех Кхавосере Аму Ахотепре Мејбре Шеши Нехеси Вазад Мердјефаре Севадјакаре III Шекенпернере Јакуб-Хар

Други
прелазни
период

XV династија	Салитис Сакир-Хар Хајан Апепи Хамуди
XVI династија	Дјехути Собехотеп VIII Неферхотеп III Ментухотепи Небирирав I Небириау II Семенре Бебианк Сехемре Шедваст Дудимосе I Дудимосе II Монтемсаф Меранхре Ментухотеп Сенусрет IV Пепи III
XVII династија	Рахотеп Небматре Собекемсаф I Собекемсаф II Интеф V Интеф VII Сенактенре Ахмосе Секененре Тао II Камос

Ново
краљевство

XVIII династија	Ахмосе I Аменхотеп I Тутмос I Тутмос II Хатшепсут Тутмос III Аменхотеп II Тутмос IV Аменхотеп III Ехнатон Сменхара Тутанкамон Ај Хоремхеб
XIX Династија	Рамзес I Сети I Рамзес II Мернептах Аменмес Сети II Сипта Твосрет
XX династија	Сетнат Рамзес III Рамзес IV Рамзес V Рамзес VI Рамзес VII Рамзес VIII Рамзес IX Рамзес X Рамзес XI

Трећи
прелазни
период

XXI династија	Смендес I Аменемнису Псусенес I Аменемоп Осоркон Старији Сиамон Псусенес II
XXII династија	Шошенк I Оскорон I Шошенк II Такелот I Оскорн II Шошенк III Шошенк IV Пимаy Шошенк V Оскорон IV
XXIII династија	Харсиес А Такелот II Педубаст I Шошенк VI Осоркон III Такелот III Рудамун Ини
XXIV династија	Тефнахт Бакенранеф
XXV династија	Пије Шабатака Шебитку Тахарка Тантамани

Касни
период

XXVI династија	Нехо I Псамтик I Нехо II Псамтик II Апријес Амазис II Псамтик III
XXVII династија	Камбиз II Дарије I Ксеркс I Артаксеркс I Дарије II Артаксеркс II
XXVIII династија	Амиртеј
XXIX династија	Неферит I Акорис Хакор Псамут Хакор Неферит II
XXX династија	Нектанеб I Теос Нектанеб II
XXXI династија	Артаксеркс III Артаксеркс IV Дарије III

Грчко-римски
период

Македонски краљеви	Александар III Филип III Александар IV
Птолемејиди	Птолемеј I Птолемеј II Птолемеј III Птолемеј IV Птолемеј V Птолемеј VI Птолемеј VIII Птолемеј IX Птолемеј X Береника III Птолемеј XI Птолемеј XII Клеопатра V Клеопатра VI Береника IV Птолемеј XIII Птолемеј XIV Клеопатра VII Цезарион