Париски мировни уговори 1947.

Мировна конференција у Паризу се одржавала од 29. јула до 15. октобра 1946. године, а резултовала је с Париским мировним уговорима потписанима 10. фебруара 1947. На конференцији су Савезници, прије свега САД, Уједињено Краљевство, Француска и Совјетски Савез као побједници у Другом светском рату преговарали о детаљима мировних уговора с Италијом, Румунијом, Мађарском, Бугарском и Финском.

Према одредбама уговора Италији, Румунији, Мађарској, Бугарској и Финској, је омогућено да као суверене државе поновно стекну статус међународног правног субјекта и да се кандидиују за чланство у Уједињеним нацијама. Уговорима је регулисано плаћање ратних репарација, обвезивање на поштовање права националних мањина у државама потписницама, крај Италијанске колонијалне владавине у Африци и територијане промјене на границама између Италије и Југославије, Мађарске и Чехословачке, Мађарске и Румуније, Совјетског Савеза и Румуније, Румуније и Бугарске, Италије и Француске и Совјетског Савеза и Финске.

Уговори одређују да у земљама потписницама морају бити: „предузете све мере које ће осигурати да све особе под (њиховом) јурисдикцијом буду заштићене, без дискриминаторних одредби на темељу расе, пола, језика или религије, затим да постоји поштовање људских права и свих темељних слобода појединца, укључујући и слободу говора, штампе и исповедања религије, политичког организовања и јавног окупљања.“ Свака земља потписница мора предузети потребне кораке како би спречила поновно настајање фашистичких или других политичких, војних или полувојних организација, чија је намјера ускраћивање демократска права грађана.

Ратне репарације

Проблем ратних репарација се доказао као један од најтежих које се појавио у послератним условима. Совјетски Савез, земља која је најтеже погођена ратом, је сматрала да полаже право на максималне могуће исплате од свих непријатељских земаља у рату, са изузетком Бугарске, која је сматрана најсимпатичнијом од свих бивших непријатељских републиика. У случајевима Румуније и Мађарске, реперације су биле веома високе и нису биле ревидиране.

Финска је једина држава која је у потпуности исплатила ратне репарације.

Договорене су следеће ратне репарације (по ценама из 1938. године):

• Италија је требало да исплати репарације у износу од 360.000.000 $, од чега:
  • 125.000.000 $ Југославији,
  • 105.000.000 $ Грчкој,
  • 100.000.000 $ Совјетском Савезу,
  • 25.000.000 $ Етиопији,
  • 5.000.000 $ Албанији.
• Финска је Совјетском Савезу исплатила репарације у износу од 300.000.000 $.
• Мађарска је требало да исплати репарације у износу од 300.000.000 $, од чега:
  • 200.000.000 $ Совјетском Савезу,
  • 100.000.000 $ Чехословачкој и Југославији.
• Румунија је Совјетском Савезу требало да исплати репарације у износу од 300.000.000 $.
• Бугарска је требало да исплати репарације у износу од 70.000.000 $ од чега:
  • 45.000.000 $ Грчкој,
  • 25.000.000 $ Југославији.

Спољашње везе

• Париска мировна конференција, 1946, распарве, United States Department of State, Foreign relations of the United States
• Париска мировна конференција, 1946, документи, United States Department of State, Foreign relations of the United States
• Серија аустралијских мировних уговора из 1948. (пуни текстови споразума)
• "Paris-WWII Peace Conference-1946: Settling Romania's Western Frontiers" Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2008), at the Honorary Consulate of Romania in Boston, has pictures of the Romanian delegation