51. војвођанска дивизија НОВЈ

Педесетпрва војвођанска дивизија
Југословенска партизанска застава
Постојање	31. октобар 1944. Место формирања: Нови Сад
Формација	Седма војвођанска бригада Осма војвођанска бригада Дванаеста војвођанска бригада Четрнаеста војвођанска бригада (од 11. новембра 1945) Артиљеријска бригада (од 25. децембра 1945)
Јачина	око 5.000 војника и официра на оснивању 9.582 војника и официра 19. новембра 1944.[1] 11.342 војника и официра 1. јануара 1945.[2]
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Батинска битка Вировитички мостобран Завршне операције
Одликовања	од стране Врховне команде Црвене армије додељена почасна титула "Дунавска"

Педесет прва војвођанска дивизија НОВЈ је формирана 31. октобра 1944. године у Новом Саду од Седме, Осме и Дванаесте војвођанске бригаде. У њеном саставу биле су још и Четрнаеста војвођанска (словачка) бригада, од 11. новембра и Артиљеријска бригада, 12. новембра 1944. године. У почетку је имала око 5.000 бораца.

Борбени пут 51. дивизије

Одмах после формирања, дивизија је са јединицама Црвене армије, укључена у операцију форсирања Дунава у рејону Батине и код Апатина. У тешким борбама за мостобране код Батине и код Апатина, од 11. до 23. новембра 1944. године дивизија је по врло тешком терену изложеном ватри немачке артиљерије и митраљеза, успешно садејствовала јединицама Црвене армије и знатно допринела разбијању Немаца на мостобранима. У овим борбама претрпела је губитке од 271 погинулог и 850 рањених.

Потом је учествовала у ослобођењу Барање и избила на југословенско-мађарску границу. За показану храброст бораца и руководилаца, и упорност у ослобођењу Барање похваљена је од стране Врховног штаба НОВ и ПОЈ, 1. децембра 1944. године. Победу у овој операцији команда Црвене армије обележила је салвом са 20 артиљеријских плотуна из 224 топа, а у знак признања за залагање и успехе, Педесетпрвој дивизији доделила је почасну титулу "Дунавска"^[3].

Од 1. јануара 1945. године дивизија је била у саставу новоформиране Треће армије ЈА. Њене јединице су код Барча 18/19. јануара прешле на десну обалу реке Драве, на Вировитички мостобран који су држали Шести и Десети корпус НОВЈ, и заузеле положаје код Подравске Слатине, где су у садејству са Шеснаестом војвођанском дивизијом водиле тешке борбе против немачких и усташко-домобранских снага.

Под притиском јаких немачких снага у операцији Вукодлак, војвођанске дивизије, укључујући и Педесетпрву, 8/9. фебруара 1945. повукле су се на северну обалу Драве, те су распоређене за одбрану фронта на Драви. У немачкој операцији Фрилингсервахен марта 1945. дивизија је учествовала у ликвидацији немачког мостобрана код Болмана. У завршним операцијама Југословенске армије за коначно ослобођење Југославије, дивизија се истакла у борбама за ослобођење Осијека, 14. априла; Ђурђевца, 2. маја; Копривнице, 5. маја; Птуја, 9. маја; а нарочито у окружењу и уништењу немачко-четничке групације код Дравограда од 12. до 15. маја, која је настојала да се пробије према Целовецу.

Референце

Литература

• Срета Савић (1974). 51. војвођанска дивизија. Београд: Војноиздавачки завод. Архивирано из оригинала 17. 03. 2011. г. 
• Војна енциклопедија (књига девета). Београд, 1975. година.

• п
• р
• у

Дванаести војвођански корпус

Јединице и руководиоци Дванаестог војвођанског корпуса

Јединице

Дивизије	16. војвођанска дивизија 36. војвођанска дивизија 51. војвођанска дивизија

Руководиоци

Команданти	Данило Лекић Шпанац (1944) Глигорије Мандић (1944—1945)
Политички комесари	Стефан Митровић (1944) Јово Капичић (1944—1945)
Начелници штаба	Милета Ђукић (1944) Радослав Јовић Мишко (1944—1945)