Azijsko-pacifička ekonomska saradnja

Azijsko-pacifička ekonomska saradnja
Članice APEK-a (tamnozeleno)
Skraćenica	APEC
Datum osnivanja	1989.
Tip	organizacija ekonomske saradnje
Sedište	Singapur
Članovi	21 država članica Списак  Australija  Brunej  Kanada  Čile  Narodna Republika Kina  Republika Kina (kao Kineski Tajpej)  Hong Kong  Indonezija  Japan  Južna Koreja  Malezija  Meksiko  Novi Zeland  Peru  Filipini  Papua Nova Gvineja  Rusija  Singapur  Tajland  SAD  Vijetnam
Predsednik	Prayut Chan-o-cha  Tajland
Izvršni direktor	Rebeka Fatima Santa Maria
Veb-sajt	www.apec.org

Azijsko-pacifička ekonomska saradnja (engl. Asia-Pacific Economic Cooperation, skraćenica: APEC)^[1] je forum na kojem učestvuju 21 zemlja sa liste Pacifički obruč.^[2] Saradnja je uspostavljena 1989. godine,^[3] kao odgovor na rast međuzavisnosti između ekonomija sa obe strane azijsko-pacifičkog obruča, kada su već postojali neki trgovinski blokovi u svetu. Jedan od razloga jeste strah da visoko-industrijalizovani Japan (član Grupe 8) ne ostvari preveliku dominaciju u tom delu sveta; kao i da se formira novo tržište poljoprivrednih sirovina i proizvoda izvan Evrope, gde je potražnja bila zasićena.^[4] Ova organizacija nastoji da obezbedi podizanje životnog standarda i nivo obrazovanja kroz održiv ekonomski rast i da podstakne cilj zajedništva i poštovanje interesa svih zemalja sa obe strane Pacifika. Ima za cilj da APEC ekonomijama omogući istraživanje novih tržišnih mogućnosti za izvoz prirodnih resursa kao što su gas. Da podstaknu strane investicije u svoje zemlje i sl. Članice ove organizacije čine 40% od ukupne svetske populacije, 54% svetskog bruto društvenog proizvoda i oko 44% svetske trgovine.^[5] Mesto održavanja sastanka menja se svake godine među zemljama članicama, podrazumeva se da gosti obuku nacionalni kostim zemlje domaćina. Na sastanak dolaze predsednici vlada zemalja članica, izuzev Republike Kine koja šalje izaslanika u rangu ministra,^[6] obično zaduženog za ekonomska pitanja.^[7]

Sa sedištem u Singapuru,^[8] APEC je prepoznat kao jedan od najviših multilateralnih blokova i najstarijih foruma u ​​azijsko-pacifičkom regionu^[9] i ima značajan globalni uticaj.^{[10][11][12][13]}

APEC ima tri zvanična posmatrača: sekretarijat Asocijacije zemalja jugoistočne Azije,^{[14][15][16][17]} Savet za pacifičku ekonomsku saradnju^[18][19] i sekretarijat Foruma pacifičkih ostrva.^[20][21] Smatra se da je APEC-ova domaća privreda godine na prvom mestu pozvana za geografsko predstavljanje da prisustvuje sastancima G20 u skladu sa smernicama G20.^[22][23]

Trenutno članstvo

Ekonomija članica:	Debitovao u organizaciji:
Australija	1989
Brunej	1989
Kanada	1989
Indonezija	1989
Japan	1989
Južna Koreja	1989
Malezija	1989
Novi Zeland	1989
Filipini	1989
Singapur	1989
Tajland	1989
SAD	1989
Hong Kong	1991
Republika Kina	1991
Kina	1991
Meksiko	1993
Papua Nova Gvineja	1993
Čile	1994
Peru	1998
Rusija	1998
Vijetnam	1998

Moguće proširenje

Indija je zatražila članstvo u APEC-u i dobila je početnu podršku od Sjedinjenih Država, Japana,^[24] Australije i Papue Nove Gvineje.^[25] Zvaničnici su odlučili da ne dozvole pridruživanje Indiji iz različitih razloga, uključujući i činjenicu da se Indija ne graniči sa Tihim okeanom, što sve sadašnje članice imaju zajedničko.^[26] Međutim, Indija je prvi put pozvana da bude posmatrač u novembru 2011. godine.^[27]

Bangladeš,^[28] Pakistan,^[28] Šri Lanka,^[28] Makao,^[28] Mongolija,^[28] Laos,^[28] Kambodža,^[29] Kostarika,^[30] Kolumbija,^[30][31] Panama,^[30] i Ekvador,^[32] su među desetak drugih ekonomija koje su se prijavile za članstvo u APEC-u. Kolumbija je podnela zahtev za članstvo u APEC-u još 1995. godine, ali je njena ponuda zaustavljena pošto je organizacija prestala da prima nove članove od 1993. do 1996. godine,^[33] a moratorijum je dodatno produžen do 2007. zbog Azijske finansijske krize 1997. godine. Guam je takođe aktivno tražio odvojeno članstvo, navodeći primer Hongkonga, ali se tom zahtevu protive Sjedinjene Države, koje trenutno predstavljaju Guam.

Olakšavanje poslovanja

Kao regionalna organizacija, APEC je uvek igrao vodeću ulogu u oblasti reformskih inicijativa u oblasti olakšavanja poslovanja. Akcioni plan APEC-a za olakšice trgovine (TFAPI) doprineo je smanjenju troškova poslovnih transakcija u regionu od 6% između 2002. i 2006. Prema projekcijama APEC-a, troškovi obavljanja poslovnih transakcija biće smanjeni za još 5% između 2007. i 2010. U tom cilju, usvojen je novi Akcioni plan za olakšice trgovine. Prema izveštaju istraživanja iz 2008. koji je objavila Svetska banka kao deo svog Projekta o troškovima trgovine i olakšicama, povećanje transparentnosti u trgovinskom sistemu regiona je od ključnog značaja ako APEC želi da ispuni svoje Bogorske ciljeve.^[34] APEC posnova putna karta, putna isprava za poslovna putovanja bez vize u regionu, jedna je od konkretnih mera za olakšavanje poslovanja. U maju 2010. Rusija se pridružila šemi i tako zaokružila krug.^[35]

Godišnji samiti

Svake godine se održava samit na kojem se svi lideri zemalja članica okupljaju kako bi razgovarali o finansijskim načinima za poboljšanje trgovine jedni između drugih, domaćin zemlje je samo 1 od članica, nasumično odlučeno:

#	Datum samita sa godinom:	Zemlja samita:	Seoski grad:
1-ta	6–7 novembar 1989	Australija	Kanbera
2-ta	29–31 jul 1990	Singapur	Singapur
3-ta	12–14 novembar 1991	Južna Koreja	Seul
4-ta	10–11 septembar 1992	Tajland	Bangkok
5-ta	19–20 novembar 1993	SAD	Ostrvo Blejk
6-ta	15–16 novembar 1994	Indonezija	Bogor
7-ta	18–19 novembar 1995	Japan	Osaka
8-ta	24–25 novembar 1996	Filipini	Šubić
9-ta	24–25 novembar 1997	Kanada	Vankuver
10-ta	17–18 novembar 1998	Malezija	Kuala Lumpur
11-ta	12–13 septembar 1999	Novi Zeland	Okland
12-ta	15–16 novembar 2000	Brunej	Bandar Seri Begavan
13-ta	20–21 oktobar 2001	Kina	Šangaj
14-ta	26–27 oktobar 2002	Meksiko	Los Kabos
15-ta	20–21 oktobar 2003	Tajland	Bangkok
16-ta	20–21 novembar 2004	Čile	Santiago
17-ta	18–19 novembar 2005	Južna Koreja	Busan
18-ta	18–19 novembar 2006	Vijetnam	Hanoj
19-ta	8–9 septembar 2007	Australija	Sidnej
20-ta	22–23 novembar 2008	Peru	Lima
21-ta	14–15 novembar 2009	Singapur	Singapur
22-ta	13–14 novembar 2010	Japan	Yokohama
23-ta	12–13 novembar 2011	SAD	Honolulu
24-ta	9–10 septembar 2012	Rusija	Vladivostok
25-ta	5–7 oktobar 2013	Indonezija	Bali
26-ta	10–11 novembar 2014	Kina	Peking
27-ta	18–19 novembar 2015	Filipini	Pasay
28-ta	19–20 novembar 2016	Peru	Lima
29-ta	10–11 novembar 2017	Vijetnam	Da Nang
30-ta	17–18 novembar 2018	Papua Nova Gvineja	Port Morsby
31-ta (prvobitno)	16–17 novembar 2019 (otkazano)	Čile	Santiago
31-ta (kompenzaciju)	20 novembar 2020	Malezija	Kuala Lumpur (online samit)
32-ta	16 jul i 12 novembar 2021	Novi Zeland	Okland (online samit)
33-ta	18–19 novembar 2022	Tajland	Bangkok
34-ta	15–17 novembar 2023	SAD	San Francisko

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Azijsko-pacifička ekonomska saradnja на Викимедијиној остави.